Free Hit Counter

 

 

 

 

 

DEA Kragujevac

Osnovana 20. marta 1995. godine kao samostalna zanatska radnja za proizvodnju i promet oblandi.
Od 14. septembra 2000. godine je prerasla u ortačku zanatsku radnju.
Od osnivanja pa do danas osnovna pažnja se poklanja kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti proizvoda. OZR DEA, saglasno ugovoru sa Institutom za javno zdravlje Kragujevac, redovno vrši kontrolu zdravstvene ispravnosti proizvoda o čemu izdaje atest.
Do sada nismo imali reklamacija na kvalitet ili zdravstvenu ispravnost.

Od jula 2002. godine smo započeli proizvodnju oblandi sa željom da maksimalno poboljšamo kvalitet i napravimo proizvode koji se ravnopravno mogu naći i na domaćem i na svetskom tržištu.
Akcenat stavljamo na sastav: pšenicno brasno, biljno ulje, sojin lecitin i sodu bikarbonu. S obzirom na sastojke, naše oblande su i dijetetski i makrobiotički proizvod (ne sadrže dodati šecer i so).
Tržištu nudimo posne oblande sa receptima (za posne kolače), za svaki proizvod poseban recept. Sa posnim oblandama se jednostavno mogu napraviti i mrsni kolači, obrnuto je nemoguće.

Od 2003. godine u našem proizvodnom programu su i Jestive korpice , kako neobojene (natural), tako i obojene prirodnim prehrambenim bojama (žuta, roze, karamel i zelena).

Jestive korpice su male, dimenzija Ø 45mm / Ø 25mm, dubina 20mm.

Sastojci su isti kao i kod naših oblandi. Tako su i jestive korpice dijetetski i makrobiotički proizvod (ne sadrže dodati šecer i so) i posne su.

Namenjene su za:

•  serviranja slanih i slatkih posluženja,

•  za izradu raznih vrsta kolača,

•  za žito koje se deli na parastosima.

NOVO U OZR DEA!

Od 7. juna 2010. godine u proizvodni program smo uvrstili i kornet čašu.

Balkanina kornet čaša je dimenzija Ø 65mm / Ø 35mm, dubina 40mm.

Osnovni sastojci: pšenično brašno, lecitin, šećer, ulje, vanilin šećer, prašak za pecivo, kuhuinjska so, soda bikarbona i prehrambene boje. Kao i ostali naši proizvodi Balkanina kornet čaša POSAN je proizvod.

Namenjena je za:

•  posluženje sladoleda,

•  serviranje raznih slatkih posluženja,

•  MAFINI u Balkanina kornet čašama.

Oblande kroz istoriju

Oblanda је oštra, veoma tanka, ravna, suva i po pravilu se pravi od bezkvasnog testa i često je slatka. Pravi se u posebnim metalnim presama, koje su ranije zagrevane na vatri, dok se danas u proizvodnji koriste električne prese.
Istorija oblandi počinje još u staroj Grčkoj, gde je i pronađena prva presa za njihovo pečenje. Masovna upotreba oblandi u Evropi datira još iz XIII veka.
Oblanda je tradicionalni desert Kolumbije, Venecuele i Meksika, pravi se sa dva kolačića između kojih se nalazi čokolada, karamela, iseckan kokos, slatka kupina ili sir. Kolačići se obično prave od pšeničnog brašna, oko 20 cm u prečniku i 1 mm debljine. Veoma su popularne zbog svoje niske cene.
Oblande Badnje veče (Božićni hleb) se tradicionalno prave u Evropi kod nekih katoličkih zemalja. One su u formi okruglog lista ili pravougaonika a ukrasi na njima su obično na temu Božića i hrišćanskih simbola.
Čuveni vafli iz grada Liježa, koje je patentirao lični kuvar princa Bišopa od Liježa, koriste se sa karamel sirupom, vanilom i cimetom.
Amerikanci vafle služe kao sladak doručak, prelivaju ih maslacem ili raznim sirupima, ali ih koriste i za prženu piletinu i paprikaše.
U Kini oblande popularno zovu mreža keksa, okruglog su oblika i podeljene na četiri dela. Služe se kao užina, sa puterom od kikirikija i šećerom, čokoladom ili sirupom od dinje.
Interesantno je da u Švedskoj postoji i dan kada se spremaju isključivo oblande, a to je 25. mart.